liju mi teške novembarske kiše

Prođe novembar, tako brzo. Eto ga, decembar i prvo poglavlje skoro gotovo. Imamo još jedno i onda kud koji mili moji.
A ja još ne znam ni kud bi ni šta bi. Ideja o pauzi od svega ove 2014.-e i dalje stoji, iako su svi protiv toga onako agresivno hahaha. Ali ja stvarno moram tako, hoću da skontam šta bi ustvari od sebe i života, ne želim poletjeti u nekom pravcu koji mi drugi nameću onako i mnogo kasnije shvatiti koliko je bila pogrešna odluka.
Ma ja sam uvijek bila takva, samo kontriraj svima, neka bude samo po mom. Što je dobra stvar.
A opet i nije. Jer meni nešto može lako dosaditi kad je uvijek isto. Stalno težim ka nekim promjenama. Jeez, kako to zna da bude gadno hahah.
Sve u svemu, bilo mi je lijepo svih ovih godina, a za ove što slijede on my own, ćemo da vidimo. Ma i ove će biti super, ipak sam to JA hej, snalažljiva, ambiciozna, doduše i mnogo lijena al jebeš ga, kad nešto zacrtam sebi, to tako bude, uvijek dobijem ono što želim prije ili kasnije.
A i Bogu hvala na tom, jel.
Budite mi pozdravljeni, meni se stvarno više ne da pisati post ovaj hahah…
Pa, do nekog idućeg pisanja Ciaaaooo 😀


Sjećam se još kad mi je mama pjevala ovu pjesmu jednog krasnog ljetnjeg jutra, eh… I njenih riječi onih. Ajoooj, kako si bila u pravu draga moja. Kako si samo bila u pravu…. 😀

ona puni osamnaest
godina u junu
ne zna sta da radi
kada položi maturski ispit
ljudi su vrlo zlobni
dok gledaju njene grudi
ljudi u zlobni
dok gledaju njen ten

ona se budi…

celoga života
nečim joj pune glavu
lutkice,krpice,suknjice
su stvari za devojčice
igrati lastiš
on nikad nije znala
skuvati ručak
nikad nije bila njena stvar

ona se budi…

onajevolelabluz
"Neiskvarena iskustvom, poseban slučaj samoće. Ponekad izmislim sadašnjost da imam gdje da prenoćim."

Komentariši